Translation for 'после тога' from Serbian to English

после тога {adv}

afterwards

---

поврх тога {adv}

unverified beyond

besides

Advertisement

сем тога {adv}

besides

пре тога {adv}

before that

после {adv}

afterwards

after

• Рано је остао без родитеља. Отац Стеван Окрајнов је отишао да ради у САД, тамо је добио туберкулозу и „вратио се кући да умре” кад је дечаку било три године, иза њега су остала два сина Душан и Гојко. После тога мајка Ана се преудала и родила три ћерке, и при рођењу треће је умрла. Душан и Гојко су остали са бабом Драгом и тетком, најстаријом очевом сестром. Тетка их је одгајила заједно са својом ћерком Агицом која је била девет година старија од Гојка — патријарха Павла. Схвативши да је дете „врло слабачко”, тетка га је поштедела сеоских послова и омогућила му да се школује.
• Млади краљ Душан је водио и војску Немањића 1328/1329. године која је поразила босанског бана Стефана II (IV) Котроманића. У том боју Душан и његова војска су можда убили два коња која је јахао босански бан. После тога, Душан је учествовао у бици код Велбужда 28. јула 1330. године, где је српска војска поразила бугарску и убила њиховог цара. У тој бици Душан се показао као изузетан ратник и командант, и вероватно је још ту задобио симпатије војске и властеле.
• Иако је Далмација била у великој мери насељена Хрватима, она је кроз историју вековима била део Римског царства и Млетачке републике и после тога деценијама део италијанских иредентистичких захтева.
• Године 1912. у Скопљу је избио устанак Срба против Турака. По предању, 13. октобра пред српским војницима јавила се девојка, која им је укрепила дух и охрабрила их пред бојем, чиме је помогла извојевање победе над Турцима. У тој девојци Срби су познали Злату Мегленску, која је и сама својевремено пострадала од Турака. После тога Срби прибројаше великомученицу Злату лику светих и у спомен на чудо у Скопљу установише празновање ове светитељке на дан 13. октобра (26. октобра по новом, јулијанском календару).
• Замонашио се у Крушедолу 1705. године и добио име Висарион, ту је провео више година. Претпоставља се да је био ради образовања у Русији. После тога је живео у манастиру Хиландару на Светој гори, ту је до 1720. године био даскал (учитељ). У току 1720. године отишао је са још једним монахом у Пећку патријаршију код патријарха Мојсија Рајовића (1712—1726), да се пожале на тешкоће које су их у Хиландару сналазиле. Патријарх га је задржао код себе као даскала.

• Рођен је у Брусници као син начелника округа Рудничког Младена М. Жујовића (1811—1894) и Јелене, рођене Данић. Основну школу завршио је у Неменикућама и Београду, а гимназију у Београду, а затим Природно-математички одсек Велике школе (1877). После тога је завршио Факултет наука - природњачки одсек у Паризу, студирао је и на Антрополошкој школи у Паризу.
• После рата, Нушић је постављен за првог управника „Уметничког одсека“ министарства за просвету. На овој позицији је остао до 1923. године. После тога је постао управник Народног позоришта у Сарајеву, да би се 1927. године вратио у Београд. Био је изабран за председника Удружења југословенских драмских аутора.
• је путовао у Русију и после тога предавао у Пекингу филозофију једну годину дана.
• После тога, више од два и по века, нема помена о њему. Аварски и словенски ратници нису марили за овај град, јер он више није имао положај граничног утврђења. Он се тада налазио унутар ширег подручја Балкана који су Словени већ освојили. И поред тога археолошки налази указују на континуиран живот у граду и његовој околини.
• „Зрело доба“ прабалтословенског језика везује се за раздобље 1500 - 1300. п. н. е. После тога се дати језик распао на два засебна језика: прабалтички и прасловенски језик.

• јул, који је после тога успоставио социјалистичку владу под вођством Фидела Кастра.
• Важна битка одиграла се код Ниша, који је остао слободан град још скоро годину дана после тога.
• Памфила каже да је код Египћана учио геометрију и да је први у круг уцртао правоугли троугао и да је после тога принео вола на жртву боговима.
• У сукобима или рату после тога током 1964.
• У сваком случају после тога је у његовим радовима евидентна мржња према тиранији.

• Одмах после рата на Катедри хемије били су само професори Миливоје Лозанић и Вукић Мићовић и асистент Сергије Лебедев.
• Уједно, ово је била последња победа краља Александра на политичком пољу.