Übersetzung für 'Млетачка' von Serbisch nach Deutsch

Млетачка република {ж}

Republik {f} VenedigИст.

• Постављање Стефана за православног далматинског епископа узбунило је духове у Далмацији. Највише су негодовали надбискуп задарски и бискуп шибенски, који су почели да раде против епископа Стефана. Стога је млетачка државна власт наредила новом генералном провидуру Алвизу Моћенигу да епископа Стевана уклони из Далмације. Међутим, провидур је сматрао да такав корак није оправдан те стога није одмах извршио наређење. Тек када је државна ивласт издала нови налог од 5. септембра 1720. године, поновивши ранију наредбу од 25. јуна исте године, покрајинске власти у Далмацији су почеле предузимати мере притив епископа Стефана. Пуне две године трајало је одмеравање снага све док млетачки сенат није 11. априла 1722. године издао посебан дукал на основу којег је епископ Стефан морао бити уклоњен из Далмације.
• Отворени рат ипак није избио све до склапања мира између Венеције и Ђенове. Када је тај рат завршен, Млеци су се окренули ратовању са Византијским царством. Уз помоћ корсара, млетачка флота освајала је византијске територије у Егејском мору. Многе од тих острва освојили су Византинци двадесетак година раније од Латинског царства.
• Антонио Венијер (око 1330. - 23. новембар 1400) је био 62. млетачки дужд у периоду између 1382. и 1400. године. Потицао је из не тако старе млетачке породице, која је дала неколико дуждева. За време његове владавине почела је дуга млетачка владавина у Албанији и Зети, са седиштима у градовима Скадру и Драчу.
• Млетачка република, као богата аристократска земља, имала је велики утицај на ренесансу и целокупно размишљање људи касног средњег и раног новог века.
• Климент IX је радио на јачању млетачке одбране од Турака на Криту. Међутим, није успео да придобије ширу подршку за овај циљ. Крајем октобра 1669, Климент IX се разболео након што је примио вести да се млетачка тврђава Кандија предала Турцима. Умро је у Риму, наводно од сломљеног срца, у децембру исте године.

• Подручје је било настањено још у праисторији (градине) и античко доба, али насеље је настало 1535, када је млетачка власт населила избеглице пред Османлијама из Далмације, вероватно на месту старијег насеља. Број становника се у следећим деценијама повећавао досељавањем нових избеглица, што је дуго изазивало напетост, нарочито у земљишним власничким односима с властима и становницима околних насеља.
• Подручје је било насељено још у праисторији што сведоче градине Пицуги и Св. Анђео и у римско доба. Историјских података о Мусалежу нема прије 17. века. Године 1612. насеље оснивају досељеници из Скадра (12 породица из рода Ћурко), у склопу организоване колонизације коју је млетачка власт проводила са избеглицама из подручја под њеном влашћу, која су била захваћена ратом са Османлијама. Према доступним записима, досељенике у Мусалежу предводио је Симон Ћурко, који је заслужан за даље насељавање тог подручја. Досељеницима је додељивана необрађена земља у околини, чиме се насеље ширило.
• У новонасталим околностима, које су наступиле након првог пада Смедерева (1439), војвода Стефан Црнојевић се током наредних година колебао између деспота Ђурђа, херцега Стефана Вукчића Косаче и Млетака. Прешавши на млетачку страну, ратовао је против војске деспота Ђурђа и знатно допринео да се учврсти млетачка власт у приморским областима Доње Зете. Војска коју је водио војвода Стеван у неколико наврата је поразила деспотову војску, што је резултовало проширивањем територије коју су контролисали Црнојевићи.
• У 16. веку Турци, полаку заузимају целу Далмацију (у којој се пре тога смењивала млетачка и угарска власт) а у њој и "Книнску крајину". Хрватско становништво бежи, док српско остаје, и константно насељава ову територију из других српских крајева, нарочито у периоду од 1523—1527. .
• Стојан Јанковић имао је два брата и једну сестру. Млађи брат Илија Јанковић борио се против Турака, а млетачка власт није успела да га уклопи у свој војно-управни систем. Одметао се у време мира и нападао је турску територију. У јесен 1683. покренуо је велик устанак против Турака у Далмацији након турског пораза код Беча. Предводећи своје чете учествује у походима на Лику и Босну. Отровали су га Млечани 1693. године.

• Подручје Пићана је било насељено у праисторији. Касније се овде вероватно налазило римско насеље "Petina". Пићан је био део Пазинске грофовије до 1374, када је дошао под власт Хабзбурговаца. 1508. године је кратко време био под венецијанском влашћу, када је млетачка војска запосела Пазинску кнежију.
• Северна и централна Албанија још нису потпали под потпуну власт османлија, али повремено се признају млетачка и османлијска власт све до формирања Љешке лиге 1444. године када албанци и срби заједнички започињу борбу против османлија под војном командом Скендербега. Од српских породица Љешку лигу су сачињавали Балшићи, Црнојевићи, Захарија. Кастриоте су и дан данас предмет расправе.
• Од 1440. године почео се видно истицати војвода Стефан Црнојевић, који је извјесно време колебао између херцега Стефана, деспота Ђурђа и Млетака, али је прешао на страну ових. Млеци су га 1452. именовали за свог капетана и војводу горње Зете и обезбедили га читавим низом прихода. Он је с успехом ратовао против војске деспота Ђурђа и знатно допринео, да се учврсти млетачка власт у приморју. Његова жена Марија била је сестра Скендербегова.
• Султан бајазит напао је Млетачку републику 1499. године. Мир је потписан 1503. године, а Османлије су освојиле последња млетачка упоришта на Пелопонезу и неке градове дуж јадранске обале. У 16. веку Мамелуци и Персијанци под шахом Исмаилом I су се удружили против Османлија. Рат је завршен 1511. године у корист Османлија.
• Године 1416., између Лампсака и Галиполија, млетачка флота је извојевала поморску победу над Турцима..

• Галата се као млетачка колонија ставила на страну крсташа током Четвртог крсташког похода током кога је страдала кула Галата, а са Златног рога су склоњени тешки ланци. Уклањање ланаца омогућило је крсташким бродовима приступ Златном рогу што је касније довело до пада Цариграда 1204. године када су крсташи са морске стране продрли у Влахерну након чега су освојили град и скроз га опустошили.
• Рођен је у Тиби у Унгварској жупанији. Учествује у грађанском рату у Угарској између Жигмунда Луксембуршког и Ладислава Напуљског. Подржао је Жигмунда који му је поверио вођство над одредом војске који се 1411. године борио против Млечана у Исти и северној Италији. Пратио је угарског краља 1414. године на црквеном сабору у Констанци. Припадао је реду Хоспиталаца. Не зна се када је у њега ступио, али је као витез Светог Јована, вероватно већ 1414. године, именован вранским приором. Жигмунд му је потврдио функцију 16. октобра 1417. године. Алберт је 1419. године именован хрватско-далматинским баном. Управо у то време пада млетачка акција против Угарске. Алберт је кренуо са војском у Далмацију. Млечанима је најјачи отпор пружио Трогир кога је бранио Алберт. Млечани су покушали освојити градове митом и обећањима. Рат је завршен 1420. године. Алберт се помиње у средњовековним повељама као хрватско-далматински бан до 1426. године. Тада престају све вести о њему.
• Констанца Морозини (италијански: Constantia Maurocena; умрла после 1293) била је млетачка принцеза, супруга Стефана Владислава II Немањића. према изворима из млетачког архива и неаутентичном портрету који се чува у Народном музеју у Београду, носила је титулу српске краљице (Serviae regina), мада се сматра да Стефан Владислав у време свог брака са Констанцом није носио краљевску титулу.
• Јака млетачка флота је нападала византијску обалу и похарала острва Хиос и Лесбос [...] , а овај први и освојила. Опустошивши Архипелаг она је склопила савез са сицилијанским краљем [...].