Übersetzung für 'Старчевачка' von Serbisch nach Deutsch

Старчевачка култура {ж}

Starčevo-Kultur {f}археол.

• Најстарија неолитска станишта из старијег каменог доба (старчевачка култура - средњи неолит) приближно 7. или 6. миленијума пре нове ере налазе се у селу Вича (откривено 1909. године), у Доњој Трнави и Доњој Бресници. У Плочнику је 1927. године откривено значајно насеље које је на основу остатака архитектуре и покретног археолошког материјала хронолошки опредељено у касни неолит и енеолит (млађе камено и рано бакарно доба) из периода 4-3. миленијума пре нове ере. Локалитет се и данас истражује.
• Неолит је доба земљорадње и сточарства, производње хране и седелачког живота у трајнијим насељима.  У раном и средњем неолиту на простору централног Балкана развија се старчевачка култура којој са подручја Аранђеловца припада насеље са локалитета Поља у селу Бањи. У позној епохи неолита, кроз читав један миленијум, траје винчанска култура, водећа неолитска култура југо-источне Европе. За старије фазе винчанске културе везује се покретни материјал са Капетанових њива у Белосавцима (предмети утилитарне и култне намене). Млађим фазама припадају бројни и разноврсни налази из насеља на Дизаљци (Липовац/Брезовац), међу њима и обиље антропоморфне пластике која чини значајну колекцију праисторијске збирке. На локалитету Поповића орница у Стојнику откривени су трагови насеља са основама кућа и покретним налазима.
• Насељеност вуковарског краја прати се кроз пет хиљада година у континуираном току путем бројних археолошких локалитета. Овде су значајне културе млађег каменог доба (неолита) старчевачка, винчанска и сопотска. Темељиле су се на изградњи трајних насеобина. У употреби је полирано камено оруђе, усавршена је производња керамике.
• Прве неолитичке културе на подручју Хрватске су "старчевачка култура" и "импресо-керамичка култура" на јадранској обали и острвима.
• Најстарији слојеви на локалитету Бубањ припадају периоду од 5800. до 5500. године п. н. е., односно средњем неолиту, (старчевачка култура). До данас је откопано 30 културних слојева бронзаног и млађег бакарног доба. Укупна дебљина културног слоја износи 3 метра.

• Основно привређивање било је земљорадња и сточарство, што је нов квалитет у односу на ранији начин живота номада и ловаца. Рани неолит у Србији понајвише познајемо захваљујући ископавањима у Старчеву (старчевачка култура). Ближе антрополошко одређење носилаца ове културе наука још није објаснила.
• Најстарија етно-културна група која је живела у 6. и 5. миленијуму пре нове ере на територији Косова и Метохије била је старчевачка култура. Припадници ове групе изградили су своје домове у близини река и речних тераса. Правили су куће од врба и блата, док им је главна професија била орање и бављење пољопривредом.
• Сачувани остаци манастирских просторија и утврђења упућују на његов изванредан значај и архитектонске специфичности у облику и начину градње. Био је опасан високим зидом. Имао је малу луку за прилаз са јужне стране, од које је водио озидан пут и степенице до главне капије. Од свих триконхосних цркава на Скадарском језеру старчевачка је у архитектонском погледу најједноставније и најчистије ријешена. Уз јужну страну припрате протеже се параклис, можда посвећен Вазнесењу како је то наговјестио Војвода Божидар Вуковић Подгоричанин у свом тестаменту. Током времена нестало је из сјећања којем Богородичином празнику је црква била посвећена и од 2000. празнује се Пресвета Богородица – Живоносни Источник.
• Налази се на 9 километара југоисточно од Панчева и заузима простор од око 92,8 [...]. Насеље је граничарско-панонског типа и изграђено је под управом Војне границе. Поред места се налази истоимени археолошки локалитет из старијег неолита, по коме се читава култура добила назив старчевачка.
• Чаршија је формирана уз главну саобраћајницу у периоду прве половине XIX века. Током дугог временског периода у Чаршији се наталожио и знатан број материјалних остатака значајних културно-историјских вредности: археолошка налазишта из доба неолита (старчевачка културна група), антике (налази из III века) и средњег века (налази из XV века); некропола са појединачним каменим споменицима од XV до XIX века; црква Св. Архангела из 1813-1819. године са иконостасом Димитрија Посниковића из 1849. године; стара породична кућа и механа Љубинковића, обе из средине XIX века, и други значајни историјски, етнографски и архитектонски споменици.